Šta možete da očekujete u sledećem eseju o laserskom uklanjanju tetovaže i šta da ne očekujete. Naravno, mi nismo objektivni, pošto predstavljamo konkurenciju jer uklanjamo tetovaže bez lasera. Ali ovo može biti prednost za Vas. Mi se fokusiramo na detalje kojih su dermatolozi i laserski lobi svesni, ali ih ne spominju. U isto vreme, pokušavamo da ne osuđujemo već da govorimo o aspektima laserskog uklanjanja tetovaže, o kojima ništa niste čuli do sad. Da bude jasnije, smatramo da laserska tehnologija nije primerena za uklanjanje tetovaža iz mnogih razloga o kojima ćemo pričati. Sa druge strane, laserska tehnologija nije nikada uklonila tetovažu, već samo raskomada pigment u manje deliće i raširi ga svuda po limfnom sistemu i krvnim sudovima, ali više o tome kasnije. Ispod ćemo objasniti metod laserskog uklanjanja tetovaža tehnički i medicinski i pokazaćemo rizike i nus-pojave slikama i rečima. Na kraju, procenjujemo prednosti u odnosu na rizik ove metode.

U današnje vreme, ubedljivo najčešće korišćena metoda uklanjanja tetovaže uključuje laser. Koncentrisani svetlosni zraci su usmereni prema koži na delić sekunde, tako lomeći pigment u manje delove. Ovo se dešava jer zrak nosi veliku količinu energije i izaziva eksplozivni efekat u pigmentu. Velika količina energije zagreva pigment na temepraturu od 900oC na izuzetno kratko vreme, što izaziva da pigment eksplodira. Sitni fragmenti koji ostanu posle toga su ili gurnuti u dublje slojeve kože, odakle ih upija i otklanja limfni sistem, ili ostaju u koži ali manje vidljivi zbog svoje veličine – makar do sledećeg tretmana, kada ponovo eksplodiraju i postanu još manji. Tokom nekoliko decenija, postojalo je mnogo različitih laserskih sprava, od kojih svaka poseduje jedinstvene osobine. Mnogi laseri se koriste u tretmanu kožnih abnormalija poput proširenih vena, urođenih belega, promena u pigmentaciji, mrlja na koži i uklanjanja dlaka. Nije svaki laser koji se koristi u dermatologiji pogodan za uklanjanje tetovaža. Iako je dužina talasa starijih lasera (argonski laser, rubinski laser i ugljen-dioksidni laser) omogućavala da se ukloni mali opseg boja, najzastupljeniji izbor danas je YAG Q-switch laser od kojeg postoji nekoliko varijanti koje uključuju Erbijum, Aleksandrit i Piko. Kako bi se postiglo bolje razumevanje ovih često pogrešno upotrebljenih koncepata, evo kratkog objašnjenja. YAG je akronim za neodijum-dopirani ,,Itrijum-Aluminijum-Granat’’ laser. Neodijum je hemijski element sa simbolom Nd i to je redak zemljin element. YAG laser je vid čvrstotelnog lasera koji koristi kristal neodijuma da proizvede talasnu dužinu od 1064 nanometara. Ova talasna dužina je od suštinske važnosti kako bi se osiguralo da će tattoo pigment upiti zrake i potom eksplodirati. Na talasnoj dužini od 1064 nm, cilja se na crni pigment; na 534 nm cilja se na crveni pigment, a na 694 nm se ciljaju zelene i plave boje. Termin ’’Q-switch’’ odnosi se na mogućnost da se smanji talasna dužina lasera pomoću tehničkih sredstava kako bi se ciljale i boje manje frekvencije, što izaziva njihovu oscilaciju a zatim i pucanje. Tehnologija IPL ( intezivno impulsno svetlo ) blic lampe, koje pretežno koriste osobe koje nisu lekari, tehnički ne uključuje laser, ali se može meriti u smislu dejstva, rizika i nus-pojava koji su nerazdvojivi od njene upotrebe. Uglavnom se koristi za uklanjanje dlaka.

Laseri su samo delimično pogodni za uklanjanje tetovaža i zahtevaju godine iskustva i visok nivo specijalističkog znanja. Kako bi se postigao uspešan tretman, moraju se izbalansirati višestruki parametri uređaja.  Operater mora da prepozna preciznu frekvenciju boje na koju se cilja, koristeći se samo golim okom, kako bi se podesila odgovarajuća talasna dužina (ako taj laser uopšte podržava tu frekvenciju – u suprotnom slučaju se mora koristiti potpuno druga sprava). Ako operater ne uradi ovo, ili to ne uradi pravilno, jedini rezultat je opasno zagrevanje kože; pigment se taloži, a ne uništava, uprkos potencijalnim dramatičnim nus-pojavama. Često je veoma teško postići tačnu talasnu dužinu zbog upotrebe pomešanih pigmenata ili višebrojnih komponenti u okviru jednog pigmenta (na primer kardinal crvena boja može sadržati 50 do 60 različitih supstanci) ili prisustva nagomilanih slojeva ili kompleksnog dizajna. Svi ovi slučajevi zahtevaju veliko iskustvo kako bi se tačna frekvencija identifikovala i izabrala.  Operater mora prepoznati dubinu tetovaže koristeći se nenametljivim, vizuelnim tehnikama. Ovo je daleko od jednostavnog iz mnogo razloga, uključujući činjenicu da se pigment može nagomilati u više slojeva kože, sa promenljivim količinama pigmenta u svakom sloju. Tattoo pigmenti se mogu pronaći u slojevima ćelija dermisa na dubini od manje od 1mm pa sve do 4 mm. Dakle, operater mora precizno odrediti intezitet zraka, koji se izražava u vatima po centimetru kvadratnom. (W/cm2)  Sledeći parametar je trajanje svakog impulsa, koji se meri nanosekundama. Ovo može biti konfigurisano nekim spravama. Modernije sprave poput Piko lasera imaju ekstremno kratku frekvenciju sata, što im dozvoljava da razbiju čak i velike naslage u samo nekoliko tretmana. (Piko se odnosi na frekvenciju, 1012 je bilioniti deo sekunde; nano = 109 ili milijarditi deo sekunde)  Zatim, može se kontrolisati i dijametar laserskog zraka.  Neke tattoo boje poput gvožđe oksida (crne i braon boje) ili titanijum oksida (bele, roze, narandžaste, crvene i ljubičaste) se koriste kako bi se povećao intezitet i prekrivenost tetovaže. Ove boje se laserom mogu ukloniti samo uz velike poteškoće, ako se uopšte i uklone. Najbolji rezultati se postižu kada se uklanja crni kolorit, dok su najgori (ako ikakvi) kad se uklanja žuti pigment. Tetovaže u više boja predstavljaju najveću poteškoću. Često niko ne zna koji su pigmenti iskoršćeni i od čega su napravljeni. Broj tretmana može varirati u zavisnosti od količine i kvaliteta pigmenata kao i dubine na kojoj se nalazi tetovaža.

Laserski tretman može izazvati crvenilo kože, koje je ponekad bolno i može izazvati plikove i kraste.  U nekim okolnostima, javljaju se veliki ožiljci.  Ponekad se boja u okviru tetovaže može transformisati u taman pigment koji laser više ne može ukloniti.  Takođe se mogu dogoditi poremećaji pigmentacije koji su u većini slučajeva privremeni, ali mogu biti i trajni.  Upotrebom lasera se mogu pokrenuti ili pogoršati neke kožne bolesti (herpes ili akne). Zatim, ne može se isključiti pojava alergijske reakcije. A kao rezultat nečistoće u pigmentu, mogu se dogoditi i infekcije.  U izolovanim slučajevima, ove alergijske reakcije se mogu do te mere pogoršati da dovedu do alergijsko-septičkog šoka.  Ne uključujemo ekstremno visok procenat laserskih tretmana, pošto se i posle 6 tretmana ne dogode nikakva poboljšanja (najkasnije posle 10. tretmana). Ili laser ne može da ukloni određenu boju pigmenta (ne postoji laser za tu određenu talasnu dužinu, na primer) ili se raspršene čestice pigmenta transportuju u dublje slojeve dermisa ili čak u potkožno tkivo (masno tkivo) van domašaja lasera, gde ostaju vidljive kao senke i mogu se otkloniti samo hirurškim putem.  Dosad potpuno neobjašnjena nus-pojava je jak svrab uglavnom u kombinaciji sa otokom. I dalje je nejasno da li je ovo alergijska reakcija.  Kako se kristali pigmentacije slamaju tokom laserskog uklanjanja, a nove komponente se oslobađaju, takođe se može dogoditi i alergijska reakcija kao i imuno reakcija na strana tela. Razbijanje azo-boja može dovesti do formiranja kancerogenih aromatičnih amina. Pigmenti sa svojim proizvodima nastalim dekompozicijom i nečistoćama zatim putuju kroz celo telo vaskularnim sistemom i uočljivi su u limfnim čvorovima, slezini i jetri.  Ožiljci se uglavnom javljaju kao posledica pogrešne upotrebe lasera, npr. ako je dubina pogrešno podešena, to izaziva oslobađanje prevelike količine energije, te tetovaža ne eksplodira već se topi, što izaziva pucanje kože propraćeno velikim krvarenjem i ožiljkom kao posledicom. Ovo je veoma bolno čak i posle nekoliko sesija i tetovaža neće nestati.  Iako su nano čestice zabranjene u kozmetičkim proizvodima, neki takozvani inovativni laseri poput Piko lasera stvaranju veliku količinu njih tako što uništavaju velike molekule pigmenta i šire ih svuda po telu. Ovo je nerazumljivo pošto su nano čestice svakako mnogo opasnije po zdravlje od kozmetičkih proizvoda.

Potpuno uklanjanje tetovaže se događa u približno pola tretmana, a u 30% ostatak tj. senka tetovaže ostaje blago vidljiva. Iako ima slučajeva uspešnog uklanjanja tetovaže laserom, pigment često ne nestane u potpunosti, čak i posle većeg broja sesija. Umesto toga, ostaju senke tetovaža, koje se ne mogu ukloniti upotrebom ostalih poznatih metoda. Skoro svi naučni izvori preporučuju da laserske tretmane izvode samo visoko obrazovani i iskusni dermatolozi sa dovoljno iskustva u rukovanju laserskim spravama i koji imaju dalekosežno kliničko iskustvo u uklanjanju tetovaža laserom. Dr Erich Kasten sa Univerziteta u Getingenu sumira odnos rizika prema nagradi laserskog tretmana sledećim rečima: ,,Prvo, ne znamo šta pigment sadrži, a drugo, ne znamo šta će se dogoditi svakom sastojku pigmenta kada primenimo laser na njega. ’’ Treće, niko ne zna gde raspršene čestice pigmenta odlaze u telu i kakav efekat imaju. ,,To znači da nemamo pojma o mogućim nus-pojavama i posledičnim stanjima.’’