Uvod u keloidne i hipertrofične ožiljke

Preko 100 miliona ljudi samo u zapadnjačkom svetu imaju ožiljke na koži nakon operacije ili druge povrede. Svako prepoznaje ožiljke posle opekotina i njihovi uzroci su opšte poznati. Razliku između keloidnih i hipertrofičnih ožiljaka nije lako prepoznati.. Generalno, hipertrofični ožiljci su ograničeni na oblast rane dok keloidni ožiljci mogu da nastanu van granica povređene oblasti i porastu toliko da prekriju veću površinu kože. Hipetrofični ožiljci uglavnom nastaju 4 do 8 nedelja nakon iritacije (infekcije, zatvaranja rane, povrede kože). Zatim nastupa faza rasta koja traje 1 do 6 meseci i nakon toga se ožiljak normalno smanjuje tokom narednih nekoliko godina da bi na kraju postao ravan, neprimetan ožiljak bez ikakvih simptoma. Sastoji se od vlakana kolagena koji se prostru paralelno od epidermisa. Hipertrofični ožiljci se pojavljuju kod 40 do 70% pacijenata nakon hirurške intervencije i u 91% nakon opekotina, zavisno od dubine povrede. Naučne studije pokazuju da određeni hormoni mogu da ubrzaju njihov rast te možemo reći da su ljudi u adolescenciji i tokom trudnoće ranjiviji. Nasuprot tome, keloidni ožiljci mogu da rastu nekoliko godina. Njihov uzrok mogu biti čak i male beznačajne povrede ili se mogu spontano pojaviti bez ikakvog prethodnog stimulansa. Keloidni ožiljci su mnogo uporniji, traju duže i ne povlače se spontano. Primećena je povećana učestalost javljanja ovih ožiljaka kod osoba sa A krvnom grupom. Više od 50% ovih pacijenata imaju genetsku predispoziciju. Keloidn se sastoji i od pojačane proizvodnje keloidnih vlakana, ali su oni mnogo neuređeniji. Obe vrste ožiljaka proizvode previše proteina, takozvanog fibroblasta. Razlog za njihovo pojavljivanje je ili patološko sprečavanje/ometanje zarastanja rane ili nedostatak faze zarastanja.