Tattoo pigment je opasan i svaka tetovirana osoba je toga svesna. Ali specifična opasnost je relativno nepoznata. ,,Ništa ne znamo tačno’’ je poruka koju šalju mediji. Međutim, iznenadilo nas je što smo otkrili da zdravstvo već ima poprilično dobru i jasnu sliku o opasnostima supstanci koje se koriste širom sveta. Ali zašto ne preduzimaju ništa? Mi vam pružamo lak i razumljiv pregled opasnosti od tattoo pigmenta

Naučno znanje o opasnostima tattoo pigmenta

Pokazuje se sa sve većom jasnoćom i učestalošću da je kvalitet pigment odlučuje o tome da li će se pojaviti nus-pojave nakon uklanjanja tetovaže, bez obzira na to koji se metod koristi. U današnje vreme niko sa tetovažom ne zna kakva je boja primenjena na njegovom telu, niti šta ta boja sadrži ili odakle potiče. Uglavnom, čak ni tattoo majstori ne znaju tačno šta je sve u pitanju. Jedna stvar je jasna: nekoliko godina nakon što je tetovaža urađena, praktično ne postoji način da se odredi koja vrsta boje je ubrizgana u kožu. Zatim, prema Dr Klausu Hoffmannu, načelniku odeljenja Kozmetičke medicine i hirurgije i Kozmetičke dermatologije u bolnici St. Josef u Bohumu, svaka tetovaža je problematična jer ,,60% do 80% pigmenta koji je ubrizgan ne završi u tetovaži, već se nagomilava svuda po telu.’’ Dokumenta sa podacima o bezbednosti koje zahteva Kozmetička direktiva Evropske zajednice retko su dostupna za svaki pojedinačni pigment u tattoo salonu. Ako vlasti uopšte nadgledaju poštovanje propisa, to rade veoma retko. BfR(Federalni institut za procenu rizika u Berlinu) primetio je u zvaničnoj izjavi: ..Prema studiji Klügla i saradnika (2010) oko dve trećine svih tetoviranih ljudi razviju oboljenja kože koja su hronična i dugotrajna kod oko 6%. Studija Univerziteta u Severnoj Arizoni je skoro pokazala da sastojci i sirovine boja različitih proizvođača mogu da imaju sasvim različite sastave. Isabelle Catoni, dermatolog iz Pariza, napisala je u francuskom Huffington Postu-u: ,,Neki azijski trgovci na veliko koriste farbu ili policiklične aromatične ugljovodonike kako bi povećali intezitet boja.’’ Tattoo majstori se takmiče jedni protiv drugih i jedan od takmičarskih aspekata je jačina boje tetovaže. Prema tome, tattoo majstor će često iskoristiti njegov ili njen ,,tajni’’ miks tj. svaki majstor priprema sopstveni koktel boja. Nakon što je tetovaža urađena, sastav pigmenta je gotovo nemoguće utvrditi.

Individualni sastojci pigmenta

U proteklih nekoliko godina, sprovedeno je više studija o toksičnim sastojcima tattoo pigmenta i do sada nijedna studija nije izvestila u pozitivnom ishodu. Spisak sastojaka u tattoo pigmentu je zastrašujući:  Crna boja, na primer, sadrži nekoliko različitih tipova ugljovodonika (dobijenih iz sirovih ulja) od kojih je većina kancerogeno.  Žuti pigment sadrži tragove kadmijum sulfata  Crveni pigment je najopasniji po zdravlje, pošto sadrži samo metalne soli (od kojih su sve toksične) ali i malu količinu žive  Kobalt se često može naći u zelenom pigmentu  Jedinjenja olova i hroma , kao i litijuma i bakra, mogu se naći u starijim tetovažama  Prema studiji profesora dermatologije Serupa sa Univerziteta u Kopenhagen kancerogene hemikalije su pronađene u 13 od 21 tattoo pigmenta koji su dostupni na evropskom tržištu  Laboratorija Kanton u Bazelu je pronašla zabranjene pigmente i kancerogene supstance u 22 od 26 tattoo pigmenata prilikom svog rutinskog ispitivanja. Rezultate su objavljeni 29. januara 2013.  Ne samo da su sami pigmenti ponekad sadržali toksične supstance, ali i opasne supstance poput denaturisanog alkohola , antifriza, prašaka, formaldehida, i drugih jedinjena aldehida su pronađeni i u supstancama koje su korišćene nosačima pigmenta.  U izveštaju Zdravstvene komisije Evropske unije o rizicima tetovaža, utvrđeno je da približno 40% organskih boja koje se nalaze u tattoo pigmentima nisu čak ni odobreni za upotrebu na koži a skoro 20% je sačinjeno od kancerogenih amina koji se koriste u mastilu za pisanje, štampanje i farbe poput onih koje se koriste u automotornoj industriji.  Prema studiji iz 2009 godine, nikl je pronađen u svih 56 agensa za tetoviranje koji su ispitani.Ovo je potvrđeno u Danskoj studiji, u kojoj je nikl pronađen u svih 61 tattoo agensu koji su ispitivani. Rezultati naučnih studija koje su u toku, biće dostupni za nekoliko godina, zbog obima istraživanja koji mora trajati nekoliko godina. Svakako, jasno je da je nekoliko kliničkih opservacija demonstriralo efekte tatoo pigmenta na ljudski organizam. Nano čestice, na primer, mogu da uđu u krvni tok i poremete funkciju vitalnih organa poput jetre. Nekoliko studija na živim i preminulim pacijentima je pokazalo da limfni čvorovi tetoviranih pojedinaca sadrže niz višebojnih tattoo pigmenata, tako blokirajući vaskularne otvore sa unutrašnje strane i ozbiljno ograničavajući funkciju limfnih čvorova.

Primarni efekti tetovaže

Naročito ozbiljne alergijske reakcije javljaju se kod individualaca koji pate od psorijaze i vitiliga (depigmentacija kože). ANSM, Nadležni autoritet za odobravanje lekova u Parizu je u skorije vreme upozorio na svrab, otok i ekcem koji su posledica dodira sa metalnim pigmentima. Alergije se često manifestuju u vidu nekroze, hiperpigmentacije i hipertrofičnih ožiljaka. Dr Jacques Bazex, dermatolog i sudski veštak iz Pariza dodaje da određene alergijske reakcije poput granulomatoze ili sarkoidoze (inflamatorna oboljenja krvnih sudova u organima poput pluća) mogu da se dogode znatno kasnije. Pseudo-limfom (uvećani limfni čvorovi) mogu pokazati patološke efekte i do 32 godine nakon izlaganju tattoo pigmenta. Prema Dr Reinhard Dummer-u, dermatologu na Univerzitetskoj bolnici u Cirihu, policiklični aromatični ugljovodonici koji se nalaze u tattoo pigmentu mogu izazvati leukemiju i rak pluća ili debelog creva. On upozorava da je popularnost tetovaža bomba koja čeka da eksplodira, jer se tetovirana osoba izlaže toksičnim hemikalijama ceo život i nemoguće je znati kada će bomba da eksplodira. Na Evropskoj akademiji dermatologije i venerologije prijavljena su dva finska pacijenta koji su oboleli od asimetričnog melanoma (rak kože) na mestu stare tetovaže. Do današnjeg dana, opisano je oko 50 slučajeva raka kože na mestima tetovaže i trend pokazuje da će ovaj broj porasti. Većina ovih melanoma se pojavi na tamnijim tetovažama te su neuočljivi dok već nije kasno. U revolucionarnoj disertaciji ,, Utvrđivanje i kvantitativna ekstrakcija crvenog tattoo pigmenta’’ (Regensburg, 2007) koju vredi pročitati, Eva Engel impresivno pokazuje kancerogeni efekat crvenog tattoo pigmenta. Sekundarni efekat tetovaža na zdravlje još uvek nije detaljno proučen. Zbog velikog broja dodira sa jednostavnim alkoholom radi sterilizacije, propustljivost kože u pogođenoj oblasti je povećana, potencijalno dozvoljavajući hemikalijama da nesmetano uđu u krvni tok. Ovo može izazvati ćelijske mutacije u koži i može delovati kao okidač za melanom(rak kože).

Zaključak

Naučnici i doktori se slažu da i sama činjenica da se tattoo pigment primenjuje na koži povećava zdravstvene rizike. Nema sumnje da se kožna oboljenja mogu pripisati toksičnosti tattoo pigmenta sa visokim stepenom verovatnoće, ili se makar ne može isključiti u većini slučajeva. Jedino detljna hemijska analiza tattoo pigmenta koji je iskorišćen može pružiti definitivan odgovor.